BOG JE PRAVIČEN SODNIK

       Druga resnica Katoliške Cerkve pravi, da je Bog pravičen Sodnik, ki dobro plačuje in hudo kaznuje. Antonio Socci v svojem odprtem pismu papežu Frančišku navaja besede Jezusa sv. Brigiti Švedski. Gospod govori o "grozni samoprevari, zaradi katere so bili temelji Cerkve spodkopani, "ker vsak veruje vame in oznanja, da sem usmiljen, a nihče ne veruje in ne oznanja, da sem pravičen Sodnik...Ne bom pustil nekaznovanega niti najmanjšega greha in tudi ne bo brez nagrade najmanjše dobro."

       Natanko to počenejo modernisti z našim papežem Frančiškom na čelu, ki je razglasil jubilejno leto usmiljenja. Oznanjajo samo, da je Bog usmiljen, pozabljajo pa da je Jezus tudi pravičen Sodnik, ki dobro plačuje in tudi hudo kaznuje. Zato so ogroženi in spodkopani temelji Cerkve. Modernisti s to lažjo seveda najprej tolažijo sami sebe, ker na dnu srca dobro vedo, da so objektivno na poti v pekel, potem pa tudi svoje vernike, ki jim sledijo in živijo kot pogani - da morejo lagati sebi in drugim, da jim bo vse odpuščeno in bodo prišli še topli v Nebesa.
       Pred kratkim je neki modernističen škof pokopaval pokojnega župnika in ga že na pogrebu razglasil za svetnika - da že gleda Obličje nebeškega Očeta. Vice in pekel očitno za modernistične super preroke več ne obstajajo.
       Spodaj je pomenljiva fotografija modernistov, ki si zatiskajo oči pred resnico - in jih čaka na Sodni dan veliko presenečenje - ki bo morda usodno za vso Večnost!

Christus Rex

---

Proročke opomene velikog Pija X. Posted: 04 Apr 2016 09:41 PM PDT „Ima onih koji se čude što ih mi svrstavamo među neprijatelje Crkve, no neće se naći u čudu tko god, ostavljajući po strani nakane čiji je samo Bog sudac, krene prosuđivati njihova učenja i njihov način govora i djelovanja. Nije daleko od istine onaj koji ih smatra najštetnijim neprijateljima Crkve. Naime, kao što smo već rekli, njihovi planovi uništenja ne dolaze izvan Crkve, nego unutar nje; stoga se opasnost krije gotovo u samom njezinu krvotoku i u njezinoj utrobi, s toliko sigurnijom propašću, koliko je oni više poznaju iznutra. Da bi stvar bila još gora, oni ne dižu sjekiru na grane ili izdanke, nego na sam korijen, to jest na vjeru i njezine najdublje korijene. Zasjekavši zatim u taj korijen besmrtnosti nastavljaju širiti otrov cijelim stablom tako da ne štede nijedan dio katoličke istine, nijedan od dijelova koji pokušavaju zatrovati. I ktomu, vršeći svoja bezbrojna štetna djela, nitko ih ne može natkriliti u domišljatosti i lukavstvu, jer nastupaju istodobno i kao racionalisti i kao katolici i to s tako dovitljivim pretvaranjem da lako zavedu svakog neopreznog pojedinca; a budući da su smioni više no bilo tko drugi, ne zaziru ni od čega i neustrašivo i slobodno šire svoj lažni nauk i izdaju ga tobože za pravi.“ [Odlomak iz enciklike: „Pascendi dominici gregis“; 8. rujna 1907., br. 3]